Haklab Beograd

Mnogi veliki svetski projekti i revolucionarne ideje IT sveta nastale su u privatnim garažama, a zamislite samo šta je sve moguće kada je takva jedna garaža otvorena za sve, gde se svakodnevno razmenjuju nove ideje i diskutuje o postojećim. Ideja zajedničke otvorene garaže za saradnju i razmenu ideja i veština omogućava svima da nauče nešto novo u društvu uz opuštenu atmosferu, šalu i druženje kroz put ka zajedničkom cilju.

Hakerspejsi u svetu postoje već više od 30 godina, a najpopulatrniji su CCC u Nemačkoj, i Noisbridgeu San Francisku u Americi. Haklab je jedno takvo mesto u Beogradu, u glavnom fokusirano na IT tehnologije, softver, hardver, ali i društvene, kao i druge oblasti kulture i nauke. Haklab se zapravo bavi obrazovanjem ljudi, tj. nekom vrstom alternativnog obrazovanja i razmenom veština koje u nekim slučajevima nisu dostupna kroz klasično obrazovanje. U Srbiji se nalazi još jedan hakerspejs u Novom Sadu pod nazivom Tilda Centar koji je osnovala lokalna zajednica korisnika GNU/Linuks korisnika LUGoNS, koji stoje iz BalCCon konferencije od 2013-e godine.

Članstvo u haklabu ne postoji zvanično, članstvo je više neformalno i član ste ukoliko se sami osećate kao član i doprinosite zajednici. Haklab se održava na donacijama, a članovi koji ga podržavaju u svakom smislu (kroz donaciju novca, donaciju hardvera i namirnica, znanjem, učestvovanjem u radionicama i održavanju haklaba funkcionalnim).

Radionice i projekti

Haklab je nastao negde 2012. godine i od tada organizovao brojne radionice i projekte, a članovi Haklaba bili učesnici mnogih domaćih i međunarodnih konferencija i događaja (NSND, BalCCon, Eurodig, SeeDig, ….). Međutim pre postojanja haklaba zajednica je bila okupljena oko mejling liste razmenavestina, a haklab danas koristi haklab mejling listu na kojoj se objavljuju obaveštenja vezana za sam hakerspejs i zajednicu, a prvenstveno informacije o predstojećim radionicama. Od 2015-e članovi haklaba organizuju i svoju konferenciju pod nazivom DesCon (http://descon.me/) koja se najviše bavi IoT (Internet of things) kao i aktuelnim temama privatnosti i stanju interneta, ali i mnogim drugim temama.

Teško je pobrojati sve projekte i radionice, a da ne kažem ideje koje su proizašle iz haklabove kuhinje, ali možemo da pomenemo samo neke. Radionice učenja programiranja u jezicima C i Pajton (Python), veb programiranje u jezicima HTML, CSS, JS, PHP kao i okruženje Drupal. Tu su svakako radionice elektronike koje su za sobom ostavile gomilu projekata od kojih su skener knjiga (book scanner) od poznatog Voje Antonića, 3D štampači, roboti, i gomulu manjih i pratećih projekata sa arduino uređajima. Jedan skoriji projekat koji najbolje oslikava kako različite radionice mogu da se spoje u jedan projekat jeste svakako Toster slobode (Freedomtoaster), koji vam omogućava da narežete na USB memoriju ili CD/DVD Linuks distribuciju po izboru direktno sa uređaja, a dok se distribucija snima možete poigrati neku od starih arkadnih igrica kako bi vam vreme brže i zanimljivije prošlo.

Neizostavne radionice zaštite privatnosti tzv. Kripto žurke (cryptoparty) oko koga je okupljena jedna grupa haklaba i organizuje kripto žurke, a koja ima za cilj da osvesti javnost o važnosti privatnosti komunikacija i ličnih podataka kao i načine na koje se mogu zaštititi koristeći određene programe otvorenog koda. Povremeno se organizuju i diskusije o privatnosti i sigurnosti tzv. okupljanja sajber sigurnosti (CyberSecurity meetup) na kojima se priča o nekoj konkretnoj temi te večeri.

Od nedavno imamo i radionice etičkog hakovanja na kojima se nastoji da se pokaže kako zapravo popularne tehnologije koje svakodnevno koristimo na internetu funkcionišu i kako ih možemo testirati da li su obezbeđene i kako. Radionica je nastala zbog velikog interesovanja za ovim znanjima i veštinama kroz takmičenja u hakovanju na drugim konferencijama popularnim CTF-ovima, pa je tako haklab za svoju DesCon konferenciju do sada imao kripto zagonetke, a od prošle godine i pravi dvodnevni CTF.

Nisu retki ni dani instaliranja GNU/Linux sistema (Linux Install Day) na kojima se promoviše upotreba operativnog sistema GNU/Linuks zbog otvorenosti koda, ideologije, bezbednosti i pristupačnosti za prosečnog korisnika.

Filmske večeri su takođe na našem repertoaru kada za to ima zainteresovanih, a filmovi su u glavnom sa određenom kulturnom i/ili obrazovnom temom koji se bave određenim sociološkim problemima koji nastaju u koliziji sa najnovijim tehnologijama.

Međutim nisu tehnološke radionice jedine koje okupiraju vreme i prostor haklaba, pa je tako on mesto i za učenje stranih jezika kao što je bila radionica Francuskog, zatim Troleologije koja se bavi interesantnim etičkim i filozofskim pitanjima postavljajući učesnike pred izazovne eksperimente donošenja ispravnih odluka u teškim situacijama. Feminističke radionice editovanja vikipedije o znamenitim ženama takođe su bile neizostavni deo kulture haklaba kao takvog koji nastoji ravnopravnoj zastupljenosti žena u IT svetu.

Kontakt

Haklabov zvanični sajt je oosm.org a u planu je ažuriranje stranice u narednom periodu.

Veliki broj članova haklaba je ujedno i u ISOC-u (isoc.rs), kao i u Libre časopis projektu libre.lugons.org.

Na stranici cryptoparty.rs može se naći više informacija o kripto žurkama.

Pozdrav, Haklab tim